ОБАВЕШТЕЊА
01.03.2022
Богата историја Димитровграда
У својој дугој историји, ово насеље је више пута мењало име: у античко доба звало се Баланстра, у време турске владавине Текви Бинари, да би коначно добило словенско име Заринброд или Цариброд. Свој данашњи назив Димитровград носи од 1951.године, мада је Цариброд мештанима омиљеније и стога чешће коришћено име.
Сам град је имао велики значај и у средњовековном периоду, о чему сведоче грађевине о којима ће у наставку бити више речи. Током турске окупације Димитровград су посећивали бројни путописци, а у свом дневнику га спомиње и сам Сулејман Величанствени.
Цариброд свој градски изглед почиње да добија од 1888. године, изградњом пруге Ниш-Пирот-Цариброд-Софија. О времену просперитета у Цариброду сведоче преостали објекти грађанске архитекртуре који су подизани у ондашњој чаршији: Џаџино, Бановинска болница, Железничка станица, Центар за културу, али и тзв. „грчке куће" или „грчка зданија" којих највише има у насељу „Строшена чешма". Почетком 20. века саградили су их богати трговци пореклом из Грчке, који су тада живели у Цариброду и утицали на привредни и друштвени живот, али и на изглед тадашње вароши. Ипак, карактеристично обележје насеља Строшена чешма као старог градског језгра, поред упечатљивих сводних камених мостића преко воденичне ваде, јесте и камена чесма из турског периода, о којој ће се у наставку текста више говорити.
Упознајте Димитровград, односно Цариброд и откријте његове чудесне историјске знаменитости!
Кањон реке Јерме; извор: сајт Спортско-туристичког центра Димитровград
Општина Димитровград заузима површину од 481 квадратних километара и налази се у југоисточном делу наше земље, смештена у горњем току реке Нишаве. Насељава је око 11 хиљада становника. За овај крај карактеристична је нетакнута природа која плени својом лепотом. У дарове природе овог краја спадају: национални парк Стара планина, са богатим светом флоре и фауне, која последњих година постаје омиљено одредиште љубитељима зимских спортова и очуваног природног и културног пејзажа; кањон реке Јерме, бајковити предео који насељава сури орао и који је добио статус специјалног резервата природе; Смиловска језера која су идеална за једриличарство, али и спортски риболов, имају богат рибљи фонд који укључује шарана, штуку, сома, црвенперку, караша и другу рибу.
Поред нетакнуте природе ту су и бројне знаменитости које представљају непроцењиве ризнице историјских чињеница.
Манастир Поганово, нетакнут кроз векове
Ова сакрална грађевина која је 1979. године добила статус културног добра од изузетног значаја, представља један од назначајнијих средњовековних српских манастира.
Манастир Поганово; извор: сајт Спортско-туристичког центра Димитровград
Подигнут је на левој обали Јерме, недалеко од села Поганово, на 15 километара од Димитровграда. Посвећен је Светом Јовану Богослову. У народу је овај манастир познатији као Погановски манастир, а настао је крајем 14. века.
Манастир Светог Јована Богослова у Поганову, подигао је 1395. Константин Дејановић Драгаш, средњовековни велможа и сестрић цара Душана који је управљао деловима данашње Македоније, југоисточне Србије и југозападне Бугарске. Након смрти овог српског племића у бици на Ровинама, изградњу манастира у Поганову наставила је његова кћерка Јелена, жена византијског цара Манојла ИИ Палеолога. Ово потврђују њихова имена исписана на округлим каменовима с источне стране храма. Прошао је читав један век док манастир није живописан; претпоставља се да је рад зографа, чије порекло, закључујући из њиховог уметничког стила, води из северне Грчке.
Оно што нарочито издваја овај манастир је његова нетакнутост кроз векове. Наиме, манастир је био сасвим неприступачан, као и цело подручје кањона Јерме, све до 1927. године када је за потребе рудника каменог угља изграђена ускотрачна железница. Ова изолованост је омогућила манастиру Светог Јована Богослова да избегне судбину многих сакралних грађевина, које су константно разарали разни освајачи.
Манастир Поганово; извор: сајт Спортско-туристичког центра Димитровград
Manastir ima karakteristike moravskog stila gradnje. Građen je kao trikonhos sažete osnove, sa sedmostranim tamburom kupole. Nad pripratom je spratna jedinica, a nad njom četvorostrana kula zvonara. Na osnovu načina prelaska iz kvadratne osnove u prsten kupole, crkva demonstrira specifična konstruktivna rešenja. Ćelijastim zidanjem, lomljenim kamenom i opekom postignuta je dekorativnost, dok je sekundarna plastika vrlo skromna, nekarakteristična za građevine moravskog stila. Krov je, do restauriracije i konzervatorskih radova, bio pokriven ćeramidom, a nakon toga običnim limom.
Oko crkve se nalazi nekoliko ekonomskih objekata koji su izuzetno očuvani i uklopljeni u arhitekturu manastira koliko i u celokupno prirodno okruženje.
Manastir u Smilovcima podignut na srednjovekovnim temeljima
U blizini sela Smilovci, koje takođe pripada opštini Dimitrovgrad, podignut je manastir Svetih Kirika i Julita. Kako se nalazi na 1.004 metara, na obroncima planine Vidlič, spada u red manastira koji se nalaze na najvišoj nadmorskoj visini u našoj zemlji.
Veruje se da i ovaj manastir potiče iz srednjeg veka, zapravo da je prvobitno podignut u 10. ili 11. veku. Sadašnja sakralna građevina, poznata u narodu i pod imenom Sveti Ćirik, podignuta je 1839. godine na temeljima srednjovekovnog hrama koji su razrušili Turci te je stajao tako ruiniran sve do godine obnove. Podigao ju je protomajstor Nikola iz sela Boljev Dol. Iste godine podignut je i veliki manastirski konak, takozvana mitropolija.
Манастир Свети Кирик и Јулита; извор: сајт Спортско-туристичког центра Димитровград
Године 1984. манастир је стављен под заштиту државе и проглашен за непокретно културно добро као споменик културе.
У првој половини 19. века, у периоду обнове манастира, владала је куга која је донела велику стопу смртности. Мештани су бежали на ово место од болести и учествовали у обнови манастира.
Манастирска црква је изграђена од обичног тесаног камена и покривена каменим плочама. Представља једнобродну базилику са олтрарском апсидом и певницама. Кубе је осмострано са профилисаним каменим венцем. Манастирски конак има два спрата - кухињу, трпезарију и седам келија.
Два бисера у једном селу
Са Видлич „пуца" поглед на Височку котлину и врхове Старе планине. Ту, у старопланинском селу Бољев дол, налази се око 400 година стара „турска чесма”, украшена цветним мотивима и натписом исклесаним на арапском језику. Према тумачењу стручњака са Балканолошког института у Софији, чесму је подигао Турчин Сара, поводом свог одликовања за војне заслуге.
Нешто даље, на око 500 метара уз Бољевдолски поток, смештена је Црква Св. Архангела Михаила. По причи мештана, потиче још из 8. века, а обновљена је у 12. веку. Спомеником културе проглашена је 1984. године.
Црква Св. Архангела Михаила; извор: Гордана Ранчев
Заједничка спомен-костурница српске и бугарске војске
Спомен-костурница Паметник, заједничка је гробница учесника Српско-бугарског рата. Ту је сахрањено око стотинак српских и бугарских војника који су погинули у међусобном сукобу на Нешковом брду 24. новембра 1885. године. У том рату, на супростављеним странама су учествовала чак и два велика писца - српски Бранислав Нушић и бугарски Иван Вазов.
Две године по завршетку битке на Нешковом брду изнад Димитровграда, тада Цариброда, подигнута је спомен-костурница, на захтев бугарског команданта Пачева. Свечано је откривена 6 маја 1887. године. Паметник на бугарском језику значи споменик.
Спомен-костурница Паметник; извор: сајт Спортско-туристичког центра Димитровград
Паметник представља комбинацију хексаедра и правилне пирамиде. На врху је постављен метални крст. Споменик, чија је укупна висина 10 метара, изграђен је од ломљеног и тесаног камена у комбинацији са циглом.
Раскошни иконостас у градској цркви
Црква Рођења Пресвете Богородице; извор: Гордана Ранчев
На свега 200-тинак метара од центра вароши, налази се црква Рођења Пресвете Богородице, подигнута 1894. године. Црква је једнобродна, са две куполе и са веома лепим иконостасом од шимшировог дрвета који су израдили дебарски мајстори резбари.
Ikonostas Crkve Rođenja Presvete Bogorodice; izvor: Gordana Rančev
Строшена чешма - сведочанство о једној љубави
Ова чесма, за коју је везана љубавна прича, налази се на тргу Ширинта - некадашњој пијаци за хришћански део насеља. Сам трг са венцем грађанских кућа из 19. века око њега по њој је и добио назив.
Према легенди, у Цариброду је живео млад и леп Турчин који се загледао у једну хришћанку док је захватала воду с извора, иза двомостовља на Нишави. Одлучио је да је засени својом добротом и да кладенац са којег је пила и точила воду претвори у раскошну чесму.
Стигли су мајстори чак из Цариграда, постављене су цеви од добро печене и глеђосане бусненске керамике и контуре су се већ назирале, када је неко, изненада, почео да је руши. То је дуго трајало и заптије су ухватиле хришћане који су за то били одговорни. Међу њима су била и браћа девојке за коју је чесма грађена. Девојка је пошла за Турчина и прешла двомостовље на Нишави, а они су спашени сигурне смрти. Турчин је тада проклео чесму да заувек остане недовршена, односно, „строшена“ и тај назив се задржао до данашњег дана.
Строшена чешма; извор: Гордана Ранчев
Иако мала, општина Димитровград, односно Цариброд, може да се подичи чињеницом да се на њеној територији налазе чак три заштићена природна добра: Парк природе Стара планина, специјални резерват природе Јерма и споменик природе Петрлашка пећина. Поред предивне и још увек нетакнуте природе, Димитровград и околина су богати и културном баштином, објектима неоспорног градитељског, културног и историјског значаја.
https://www.daibau.rs/clanak/839/opstina_dimitrovgrad_neprocenjive_riznice_istorijskih_cinjenica
