У Димитровграду одржана панел дискусија на тему “Традиционална народна архитектура – стање, ризици и значај њеног очувања”

У организацији Центра за одрживи просторни развој “БалканАРХитрав” у Димитровграду је јуче одржана панел дискусија на тему “Традиционална народна архитектура – стање, ризици и значај њеног очувања”.

У дискусији је учествовало седморо панелиста, представника Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК) и Друштва конзерватора Србије (ДКС) из Београда, Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију (УАСГ) из Софије, Грађевинско-архитектонског факултета (ГАФ) из Ниша и Центра за одрживи просторни развој “БалканАРХитрав” из Димитровграда. Поред стручњака из Србије и Бугарске, окупљању су присуствовали и представници локалне самоуправе и локалних институција, поштоваоци традиционалне архитектуре и власници етно-домова.

“Циљ овог панела је да укаже јавности на проблеме и ризике пред којима се данас налази народно градитељство, односно традиционална сеоска архитектура. С једне стране, то је пропадање због старости и оронулости објеката; с друге стране, сведоци смо и неконтролисане урбанизације, непримерене реконструкције старих објеката, који нису у духу наше аутентичне сеоске архитектуре”, каже Гордана Ранчев, председница удружења “БалканАРХитрав”.

“Ако не чувамо ове објекте као нешто што су нам оставили наши преци, у аутентичном облику, изгубићемо без повратка један веома битан део нашег културног наслеђа”, подсећа Ранчева.

Са стањем и тенденцијама у области заштите народног градитељства у Србији присутне је упознала етнолог-конзерватор у РЗЗСК-у Естела Радоњић Живков, док се архитекта-конзерватор и председник ДКС-а Алекса Цигановић осврнуо на моделске основе умрежавања институционалних и фолклористичких структура у циљу културолошке интеграције и егзистенције. Љубица Димитријевић, етнолог-конзерватор РЗЗСК-а говорила је о рехабилитацији културних добара на примеру Суваче у Кикинди.

Проф. др арх. Милена Металкова са УАСГ-а из Софије представила је могућности заштите традиционалне архитектуре кроз процес образовања и практичних експеримената, док је арх. Георги Георгијев из Белоградчика упознао присутне са традиционалним техникама грађења и традиционалним материјалима. Тема коју је презентовала проф. др арх. Љиљана Василевска са ГАФ-а из Ниша били су потенцијали културне баштине у функцији одрживог развоја турзима у брдско-планинским руралним подручјима, са освртом на актуелне програмске и пројектне активности у оквиру политика ЕУ. Такође, у оквиру панел дискусије представљена је и летња школа архитектуре и архитектонске радионице, као модел очувања народног градитељства, о чему је говорила председница удружења “БалканАРХитрав” арх. Гордана Ранчев.

Панел дискусија на тему традиционалне архитектуре била је и прилика за сусрет и размену искустава стручњака из Србије и Бугарске. Према речима Гордане Ранчев, удружење “БалканАРХитрав” већ три године успешно сарађује са Универзитетом за архитектуру, грађевинарство и геодезију из Софије на одржавању летње школе архитектуре, чији је основни циљ управо очување и заштита градитељског наслеђа, а осим тога, каже, постоје и велике сличности у народној архитектури овог дела Балкана. Такође, чини се да су и проблеми у овој области слични у обе државе.

“Један од основних проблема у Бугарској је исељавање становништва из провинцијских насеља. Сваке године Бугарска губи по 60.000 људи и око 100 малих села нестаје са географске карте. У недостатку посла људи из малих села одлазе у већа места, и предивна народна архитектура умире самим тим што се њоме нико не користи”, каже Милена Металкова, истичући да се у последње време може уочити и супротна тенденција – људи из градова почињу да проналазе смисао у природном начину живота и желе да живе у здравијим објектима.

Активности везане за сферу народне архитектуре настављају се и данас, када је планиран обилазак села Каменица и остатака цркве Св. Богородица у близини села, као и посета селу Сенокос и обилазак сеоске цркве Св. Пантелејмон.

Преузето са интернет портала ФАР.