Notice: Undefined index: prigod in /www/webvol15/kx/o5uizftfkrtr5va/dimitrovgrad.rs/public_html/admin/.md5 on line 723
Општина Димитровград
ultoporn.com

forex bank konton

http://thebell-hotel.org/?minus=%D9%85%D9%88%D9%82%D8%B9-%D9%84%D9%85%D8%B9%D9%81%D8%A9-%D8%A8%D9%8A%D8%B9-%D9%88-%D8%B4%D8%B1%D8%A7%D8%A1-%D8%A7%D9%84%D8%B0%D9%87%D8%A8&492=f0 موقع لمعفة بيع و شراء الذهب

http://compassnews360.com/?ribka=%D9%85%D8%AA%D9%89-%D8%B1%D8%AC%D9%8A%D8%B9-%D8%A7%D8%B3%D9%87%D9%85-%D8%A7%D8%B3%D9%85%D9%86%D8%AA-%D8%A7%D9%85-%D8%A7%D9%84%D9%82%D8%B1%D9%89&866=0d متى رجيع اسهم اسمنت ام القرى

http://ipad-goodies.com/?sofiya=news-feed-forex news feed forex

الاسهم مباشر اسمنت ام القرى

forex bank sturup öppettider

بيع أسهم الحمادي

الاسهم عمانتل

forex con 250 euro

instaforex android app

تداول الأسهم السعودية

forex aktivera kort

موقع توصيات فوركس

http://www.tyromar.at/?yuwlja=%D9%83%D9%85-%D8%B3%D8%B9%D8%B1-%D8%A7%D8%B3%D9%87%D9%85-%D8%A7%D8%B3%D9%85%D9%86%D8%AA-%D8%A7%D9%85-%D8%A7%D9%84%D9%82%D8%B1%D9%89&3c8=7f كم سعر اسهم اسمنت ام القرى

forex öppettider lördag

موقع لتداول الاسهم جميع الاوقات

http://theshopsonelpaseo.com/?syzen=%D8%B3%D9%88%D9%82-%D8%A7%D9%84%D8%B3%D8%B9%D9%88%D8%AF%D9%8A%D8%A9-%D9%84%D9%84%D8%A7%D9%88%D8%B1%D8%A7%D9%82-%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%A7%D9%84%D9%8A%D8%A9&5d6=cb سوق السعودية للاوراق المالية

forex mäklare flashback

شراء الذهب بسعر تنافس الأسواق

jobba hemma seriöst

الأسهم السعودية اليوÙâ€

download robot forex indonesia

online wirtualna giełda

•           Врапча

•           Гојин Дол

•           Горњи Криводол и Доњи Криводол

•           Горња Невља и Доња Невља

•           Планиница

•           Градиње

•           Грапа

•           Гуленовци

•           Димитровград

•           Драговита

•           Жељуша

•           Изатовци

•           Искровци

•           Каменица

•           Куса Врана

•           Лукавица

•           Мазгош

•           Мојинци

•           Паскашија

•           Петачинци

•           Петрлаш

•           Поганово

•           Прача

•           Пртопопинци

•           Радејна

•           Скрвеница

•           Сливница

•           Смиловци

•           Трнски Одоровци

•           Сенокос

Трагови првих насеља на територији општине Димитровград датирају још из времена енеолита (3.300 – 2.200 г. пне), прелазног периода из каменог у метално доба. О томе сведоче многобројни археолошки налази као што су камене и бакарне секире, керамичке посуде, тегови и култни предмети.
У бронзаном и гвозденом добу (2.200 г. пне – 1. века не) такође је било насеља што се може закључити на основу многобројних археолошких налаза металних секира, стрелица и бронзаног накита.
Због свог географског положаја ова територија је још од античког периода била важна тачка у повезивању истока и запада. Ту је још у И веку нове ере пролазио пут ВИА МИЛИТАРИС на коме су се налазиле многобројне станице за одмор и промену коња.
На основу античког итинерарија из ИВ века, једна од таквих станица је и МУТАТИО ТРАНСЛИТУС, која би се могла налазити у околини или у самом граду. У непосредној близини станице помиње се и БАЛАНСТРА као античко насеље које је смештено на том путу.
О постојању насеља у периоду антике сведоче налази као што су керамички жижак и вотивни рељефи античких божанстава Јупитера, Хекате и Митре.
Из касноантичког – рановизантијског периода налази се утврђење подигнутио у ИВ веку, а обновљено у ВИ веку за време Јустинијана. Налази се на око 3 км северозападно од града а служило је као заштита становништву у време упада разних освајача. Утврђење је опасано јаким двоструким бедемима. На његовом акропољу нађено је пуно фрагмената керамичких посуда, стаклених чаша, алатки, стрелица и накита.
Из средњевековног периода потиче најлепши манастирски комплекс у околини, Манастир Св. Јована Богослова (Погановски манастир), подигнут крајем XИВ века у прелепој долини реке Јерме. Овај манастир је био центар духовности и писмености у наредним вековима и тешким годинама турског ропства.
Године 1433. ови крајеви су пали под турско ропство. Многи путописци разних нација који су путовали Балканом записивали су своја запажања и писали о животу у овим крајевима. Сулејман Величанствени, турски султан, који је са својом војском преузео поход на север при пропутовању кроз долину Нишаве (1521.) је записао: “Коначно сам у насељу под именом Царски бунар (Текву бинари)”.
Кроз Цариброд је пролазио и путописац Ханс Дерншван (1555.), који је на путу из Софије за Цариброд написао “…Видео сам много Бугара по двадесет у групи, како после девет дана путовања журе из Цариграда после два месеца рада код султана. Они се враћају кући да би прикупили реколту са поља…” (18. јул). У даљем току путописа он додаје да је 19. јула сусрео на путу ка Цариброду много Бугара који су бачвама носили “султански десетак” – вино према Софији.
По предањима назив овог насеља био је “Царски брод”, па се као такав и користи у народу. Име “Спри брод” помиње путописац Зигмунд фон Брјухен (1643. године). Позивајући се на неке писане изворе из доба пре ослобођења од Турака (1877. године), у књизи “Димитровград 1877-1945.” аутора Србислава Златковића, Др Цветана Васова и Др Гаврила Видановнћа, наводи се да се ово насеље помиње као село под меном “Зариброд” или “Зарин брод”, а касније у турским изворима као два села, “Велики и Мали Цариброд са по 60 до 70 кућа”.
Бенедето Рамберти, Цариброд први пут помиње1584. године. Цариброд је био врло погодан за краћи и дужи одмор у време кад се путовало на далеки пут пешице, коњима, коњским и воловсквм запрегама, караваном за Европу, Блиски и Далеки Истонк. И у оно време брод су називали место за прелаз и одмор преко реке или простора за одмор. Две реке – Нишава, односно Гинска и Лукавачка река, имале су изванредне погодности за дужи и краћи одмор са хановима саграђеним у Цариброду, а за смештај и преноћиште путника. У непосредној близини тих објеката налазиле су се штале и обори за смештај волова и коња, а служили су за вучу или за јахање.
У опису грофа Вирмонда, који је 1718. године на путу из Беча за Истамбул прошао кроз Цариброд у својству аустријског посланика, наводи се: “Тада је у Цариброду на реци Нишави имало два моста. Један је изграђен од храстовог дрвета, низак и доста широк, а други висок и тесан, направљен од тесаног камена”.
Константин Иричек пише да у главној улици има много дућана и ханова. Један од ханова је означен фирмом “Видлич планина” у коме је Иричек и одсео са својим сапутником А. Златарским. Аутор у даљем тексту описује тадашњу женску ношњу: “…жене су носиле цвећем украшене беле мараме на главама, црвене или црне сукмане, кецеље ткане грубим црвеним предивом са наглашеним вертикалним ивицама, а око својих тела носиле су обрађене плоче тзв. чипразе са црвеном тканином, кожом или посребрене. Девојке су имале од козје длаке ткане дугачке “коцене”, које су достизале и до једаног метра дужине, а испод њих вирили су мали репови покривени сребрним монетама. На ногама су носиле обичне опанке…”
До данас није утврђено када је ово насеље коначно и званично добило име Цариброд.
Данашње име Димитровград, Цариброд је добио 1951. године.

 

Buy Oxycodone Online Buy Ephedra Online Buy Lorcaserin Online Buy Librium Online acheter metronidazole en ligne acheter metformin en ligne acheter paroxetine en ligne acheter cytotec en France