Notice: Undefined index: prigod in /www/webvol15/kx/o5uizftfkrtr5va/dimitrovgrad.rs/public_html/admin/.md5 on line 726
Општина Димитровград
ultoporn.com

http://www.iranzamin.org/?hifoar=%D9%83%D8%B3%D8%A8-%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%A7%D9%84-%D9%85%D9%86-%D8%A7%D9%84%D8%AA%D8%AF%D9%88%D9%8A%D9%86-%D8%A8%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%AF%D9%88%D9%86%D8%A7%D8%AA-%D9%84%D9%84%D9%85%D8%A8%D8%AA%D8%AF%D8%A6%D9%8A%D9%86&106=9f كسب المال من التدوين بالمدونات للمبتدئين jak szybko zarobić 1000 zł Опште информације

اسهم بنك الريان القطري pund till kronor forex Географски положај

forex växlingskontor göteborg 43° 01′ север

http://bluecedarprintworks.co.uk/?kindersyprise=%D8%A7%D9%83%D8%AA%D8%AA%D8%A7%D8%A8-%D8%A7%D8%B3%D9%87%D9%85-%D8%A7%D9%85-%D8%A7%D9%84%D9%82%D8%B1%D9%89&5b9=0b اكتتاب اسهم ام القرى 22° 45′ исток

توصيات الاسهم السعودية مجانا Надморска вис. 463 м

اسهم اعمار السعودية Површина 481 км² укупно

اسعار الاسهم الكويت Становништво 11 748 (2002)

اسهم دبي الاماراتيه Поштански број        18320

اسهم الاسمنت الحلال Општина Димитровград је део Пиротског округа у Србији. Током 1991., у општини је живело 13.488 људи, а током 2002, живело је 11 748. Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари, иако према последњем попису становништва само чине највећа етничка група у општини.

http://www.riosmartin.com/?bilozir=%D9%85%D9%88%D8%A7%D8%B9%D9%8A%D8%AF-%D8%A7%D9%84%D8%B9%D9%85%D9%84-%D9%81%D9%8A-%D8%B3%D9%88%D9%82-%D8%A7%D9%84%D8%A7%D8%B3%D9%87%D9%85-%D8%A7%D9%84%D8%B3%D8%B9%D9%88%D8%AF%D9%8A&e01=9a مواعيد العمل في سوق الاسهم السعودي Географија

У постојећим записима као и у стручној литератури прихваћена је подела општине на пет мање просторне целине: Горње Понишавље, Горњи Висок, Забрђе, Бурел и Дерекул.

Околину Димитровграда чини брдско-планински предео издужен у правцу југозапад-североисток. Крупни облици рељефа простиру се управно на правац пружања територије. Територију чини део Горњег Понишавља, од кога се у правцу североистока наставља Забрђе, Видлич и Горњи Висок. Југозападно од долине Нишаве доминира брдско-планинско земљиште познато као Бурел, Дерекул, и Барје, које је на истоку ограничено долином реке Лукавице, а на западу просечено клисуром Јерме. Источно и југоисточно димитровградски крај ограничен је територијом Бугарске, а на северу и северозападу су територије општина Пирот и Бабушница. У целини то је брдско-планински крај кроз који је усечен део долине Нишаве, који је узан и кратак са правцем пружања југоисток-северозапад. Сам град је у средишту свог атара од 17,17 км2.

Насељена места

•           Бањски Дол

•           Барје

•           Бачево

•           Било

•           Бољев Дол

•           Борово (Димитровград)

•           Браћевци

•           Бребевница

•           Верзар

•           Височки Одоровци

•           Влковија

•           Врапча

•           Гојин Дол

•           Горњи Криводол и Доњи Криводол

•           Горња Невља и Доња Невља

•           Планиница

•           Градиње

•           Грапа

•           Гуленовци

•           Димитровград

•           Драговита

•           Жељуша

•           Изатовци

•           Искровци

•           Каменица

•           Куса Врана

•           Лукавица

•           Мазгош

•           Мојинци

•           Паскашија

•           Петачинци

•           Петрлаш

•           Поганово

•           Прача

•           Пртопопинци

•           Радејна

•           Скрвеница

•           Сливница

•           Смиловци

•           Трнски Одоровци

•           Сенокос

Трагови првих насеља на територији општине Димитровград датирају још из времена енеолита (3.300 – 2.200 г. пне), прелазног периода из каменог у метално доба. О томе сведоче многобројни археолошки налази као што су камене и бакарне секире, керамичке посуде, тегови и култни предмети.
У бронзаном и гвозденом добу (2.200 г. пне – 1. века не) такође је било насеља што се може закључити на основу многобројних археолошких налаза металних секира, стрелица и бронзаног накита.
Због свог географског положаја ова територија је још од античког периода била важна тачка у повезивању истока и запада. Ту је још у И веку нове ере пролазио пут ВИА МИЛИТАРИС на коме су се налазиле многобројне станице за одмор и промену коња.
На основу античког итинерарија из ИВ века, једна од таквих станица је и МУТАТИО ТРАНСЛИТУС, која би се могла налазити у околини или у самом граду. У непосредној близини станице помиње се и БАЛАНСТРА као античко насеље које је смештено на том путу.
О постојању насеља у периоду антике сведоче налази као што су керамички жижак и вотивни рељефи античких божанстава Јупитера, Хекате и Митре.
Из касноантичког – рановизантијског периода налази се утврђење подигнутио у ИВ веку, а обновљено у ВИ веку за време Јустинијана. Налази се на око 3 км северозападно од града а служило је као заштита становништву у време упада разних освајача. Утврђење је опасано јаким двоструким бедемима. На његовом акропољу нађено је пуно фрагмената керамичких посуда, стаклених чаша, алатки, стрелица и накита.
Из средњевековног периода потиче најлепши манастирски комплекс у околини, Манастир Св. Јована Богослова (Погановски манастир), подигнут крајем XИВ века у прелепој долини реке Јерме. Овај манастир је био центар духовности и писмености у наредним вековима и тешким годинама турског ропства.
Године 1433. ови крајеви су пали под турско ропство. Многи путописци разних нација који су путовали Балканом записивали су своја запажања и писали о животу у овим крајевима. Сулејман Величанствени, турски султан, који је са својом војском преузео поход на север при пропутовању кроз долину Нишаве (1521.) је записао: “Коначно сам у насељу под именом Царски бунар (Текву бинари)”.
Кроз Цариброд је пролазио и путописац Ханс Дерншван (1555.), који је на путу из Софије за Цариброд написао “…Видео сам много Бугара по двадесет у групи, како после девет дана путовања журе из Цариграда после два месеца рада код султана. Они се враћају кући да би прикупили реколту са поља…” (18. јул). У даљем току путописа он додаје да је 19. јула сусрео на путу ка Цариброду много Бугара који су бачвама носили “султански десетак” – вино према Софији.
По предањима назив овог насеља био је “Царски брод”, па се као такав и користи у народу. Име “Спри брод” помиње путописац Зигмунд фон Брјухен (1643. године). Позивајући се на неке писане изворе из доба пре ослобођења од Турака (1877. године), у књизи “Димитровград 1877-1945.” аутора Србислава Златковића, Др Цветана Васова и Др Гаврила Видановнћа, наводи се да се ово насеље помиње као село под меном “Зариброд” или “Зарин брод”, а касније у турским изворима као два села, “Велики и Мали Цариброд са по 60 до 70 кућа”.
Бенедето Рамберти, Цариброд први пут помиње1584. године. Цариброд је био врло погодан за краћи и дужи одмор у време кад се путовало на далеки пут пешице, коњима, коњским и воловсквм запрегама, караваном за Европу, Блиски и Далеки Истонк. И у оно време брод су називали место за прелаз и одмор преко реке или простора за одмор. Две реке – Нишава, односно Гинска и Лукавачка река, имале су изванредне погодности за дужи и краћи одмор са хановима саграђеним у Цариброду, а за смештај и преноћиште путника. У непосредној близини тих објеката налазиле су се штале и обори за смештај волова и коња, а служили су за вучу или за јахање.
У опису грофа Вирмонда, који је 1718. године на путу из Беча за Истамбул прошао кроз Цариброд у својству аустријског посланика, наводи се: “Тада је у Цариброду на реци Нишави имало два моста. Један је изграђен од храстовог дрвета, низак и доста широк, а други висок и тесан, направљен од тесаног камена”.
Константин Иричек пише да у главној улици има много дућана и ханова. Један од ханова је означен фирмом “Видлич планина” у коме је Иричек и одсео са својим сапутником А. Златарским. Аутор у даљем тексту описује тадашњу женску ношњу: “…жене су носиле цвећем украшене беле мараме на главама, црвене или црне сукмане, кецеље ткане грубим црвеним предивом са наглашеним вертикалним ивицама, а око својих тела носиле су обрађене плоче тзв. чипразе са црвеном тканином, кожом или посребрене. Девојке су имале од козје длаке ткане дугачке “коцене”, које су достизале и до једаног метра дужине, а испод њих вирили су мали репови покривени сребрним монетама. На ногама су носиле обичне опанке…”
До данас није утврђено када је ово насеље коначно и званично добило име Цариброд.
Данашње име Димитровград, Цариброд је добио 1951. године.

 

acheter cytotec en ligne Kamagra kopen zonder recept Buy Vyvanse Online Acheter kamagra pas cher Belgique Acheter clomid pas cher Belgique Acheter clomid acheter cytotec en pharmacie